13. novembra 2018.

Setva semena – Razmnožavanje biljaka generativnim putem

© Autori teksta Marija Sibinov Džunić i Aleksandra Džunić

Tekst sa neznatnim  izmenama objavljivan od 2007. godine, više puta

u časopisu „Moje cveće“- izdavač Statua doo

Objavljivanje teksta ili dela teksta dozvoljeno je uz navodjenje imena autora

 

O gajenju biljaka iz semena…

Preporučujemo svima da pre početka gajenja biljaka iz semena pročitaju ovaj tekst. 

Razmnožavanje biljaka generativnim putem (semenom) je dobar način da se uz mala ulaganja dodje do većeg broja biljaka ili da se započne posao kojim bi se popunio kućni budžet i obezbedili pristojni prihodi.
Posebno su cvetnice, bilo da su sezonske ili trajnice, pogodne za ovakav način razmnožavanja.
Naravno da će od najvećeg uticaja na uspeh i broj odgajenih biljaka iz semena imati uslovi koji se obezbede i trud koji se uloži u sticanju znanja i samom gajenju, odnosno pravovremeno postupanje sa mladim biljkama (vreme prvog pikiranja i dr.)

Šta je seme?
Seme je čudesna snaga u omotaču – mala biljka u obliku klice, puna hranljivih materija i zaštićena tvrdom opnom. Čuvano na suvom ostaće u stanju dormantnosti (mirovanja). U većini slučajeva, ostaje živo odnosno sposobno za život, tokom jedne ili više godina, naročito ako se čuva u odgovarajućem prostoru i temperaturi    (8-10°C).

Kada je izloženo povoljnoj kombinaciji vlage i toplote seme počinje da apsorbuje više vode. To će dovesti do toga da semenke nabubre, puknu i dozvole klici biljke da počne da raste.
Taj proces se zove klijanje. 

Slika 1 – prvo se razvija mlad koren, Sika 2 – puca opna i pojavljuju se kotiledoni listovi i Slika 3 – jača glavni koren sa sporednim          kapilarnim korenjem i razvija se prvi par pravih listova. Ovo je faza kad se za većinu biljaka preporučuje pikiranje ( za neke biljke je vreme prvog presadjivanja dva para pravih listova ili više).

Iako neka semena imaju specijalne potrebe, osnovni zahtevi za uspeh su sledeći:

Voda  
Jednom posejano seme mora se održavati vlažno sve vreme. Dozvoliti mu da se osuši, pre no što se ponovo zalije, naročito ako je počelo da klija, siguran je recept za neuspeh. 
Isto tako zemlja ili kompost nikad ne smeju biti prenatopljeni. 

Prava temperatura  
Raspon temperatura koji semenima odgovaraju za klijanje varira. Ukoliko je niža od potrebne klijanje može da bude veoma sporo ili da izostane, pa čak i da dodje do truljenja semenki. Ukoliko je viša, seme često može da ostane »uspavano«. 
Uprkos različitim zahtevima, većina semena će klijati veoma dobro u udobnosti sobne temperature, ukoliko se održava ista temperatura tokom dana i noći. 

Kompost/zemlja
Treba da bude rastresita, bogata kiseonikom, dobro aerisana, sterilna i da nije bogata hranljivim materijama. Supstrati za setvu semena u posudama su dostupni na našem tržištu u bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama. Zemlja iz bašte nije nikako odgovarajuća za setvu semena u posude i treba koristiti samo nekorišćenu, sterilnu zemlju.

Prava dubina setve
Površinski sloj zemlje pomaže semenu da zadrži vlažnost, ali male semenke imaju male zalihe hrane to jest energije za klijanje i ne mogu klijati na velikim dubinama tako da ih je najbolje sejati na površini ili veoma blizu površini.

Svetlost 
Većini semena za klijanje zapravo nije potrebna svetlost i najbolje ih je prekriti i ne dopustiti da budu na izvoru svetlosti dok se ne počnu pojavljivati prve sadnice. 
Neka semena kao što su impatiensi (Lepi Jova) i većina primula (jagorčevina) zahtevaju svetlost da bi klijala te moraju biti posejana na površini ili veoma blizu površini i ne prekrivaju se posle setve slojem zemlje, samo se utisnu da budu u dobrom kontaktu sa zemljom.

Vreme setve 
Vreme setve semena, kako cveća tako i povrća je veoma važno i odlučujuće za većinu vrsta, ukoliko želimo da klijanje bude zadovoljavajuće i uspešno. Stoga treba pratiti individualna uputstva na pakovanjima. Ukoliko se ne poštuje vreme setve pored lošeg klijanja, malih prinosa ili zakasnelog cvetanja mogu biti podložni napadu štetočina i biljnih bolesti.
Prerana setva može biti loša isto koliko i suviše kasna. Ne žurite sa setvom semena pogotovo ako nemate idealne uslove za setvu u zatvorenom ili je napolju još uvek suviše hladno i vlažno. Prvi mesec koji je naznačen na pakovanju obično se odnosi na setvu u krajevima sa najblažom klimom. Za setvu na otvorenom potrebno je sačekati da se »proleće oseti uvazduhu«.
Dokle god su semenke posejane u vreme naznačeno na pakovanju, i one napolju, brzo će stići da cvetaju. Biljke posejane kasnije kada ima dovoljno svetlosti ne izdužuju se previše, manje su sklone razvijanju bolesti. Najbolje rezultate setve na otvorenom daće biljke posejane kasnije kada je zemlja toplija i suvlja.

Važno je znati da seme do setve treba čuvati na hladnom, na temperaturi od oko 10°C ili u frižideru. Seme sejati isključivo u supstrat za setvu semena koji je sterilan i nije bogat hranljivim materijama u posude koje na dnu imaju otvore, kako bi višak vode nesmetano mogao da otiče, jer će u suprotnom seme usled velike vlage istruliti.

Priprema posuda i setva semena

Iako je neka semena moguće sejati direktno na otvorenom prostoru, u leje, neka se ipak moraju sejati u zaštićenom prostoru i kontrolisanim uslovima. Semena posejana u zaštićenom prostoru lakše je kontrolisati i u pravilu se u zatvorenom odgaji veći broj biljaka odnosno postižu bolji rezultati u klijavosti semena.
U zaštićenom prostoru semena se seju ranije (semena biljaka kojima je potrebno više vremena do cvetanja), biljke brže napreduju i posle sadnje na otvoreno brže cvetaju.

Mlade biljke koje klijaju iz semena veoma su osetljive pa stoga pribor koji se koristi (saksije, kontejneri, i ost.) mora da bude čist. Posude u koje će se sejati seme treba da budu dovoljno duboke da se u njih može staviti sloj setvenog supstrata debljine  5-8 cm i bar još 3 cm za seme i povšinski sloj zemlje (ako se seme prekriva) vodeći računa da ostane dovoljno prostora do vrha posude radi lakšeg zalivanja i prekrivanja.

Pripremljeni supstrat u posudama se prvo zalije i ostavi da se ocedi bar pola sata. Semenke treba sejati što ravnomernije i ne suviše gusto da biljke ne bi bile suviše slabe i da im se kad niknu ne dodoruju listići kako bi se smanjila opasnost od gljivičnih oboljenja.

Sitnije seme se može pomešati sa peskom da bi se lakše videlo i sejalo. Obično se seju na površini supstrata i blago utisnu, da budu u dobrom kontaktu sa zemljom, uglavnom se ne prekrivaju slojem zemlje, a ako se prekrivaju, to je veoma fin i tanak sloj, kako bi sitna semena koja imaju malo energije mogla da klijaju.

Krupnije seme se može sejati u pojedinačne posude ili u jednoj ali na većem razmaku. Zbog krupnoće ih je lakše ravnomerno sejati jer se dobro uočavaju. Krupnija semena sa tvrdom opnom je obično potrebno natopiti u mlaku vodu 24 časa pre setve kako bi im opna omekšala i ubrzalo se klijanje.                                     Nekima od ovih semena je čak potrebno mehanički oštertiti tvrdu opnu-skarifikacija semena (zaseći nožem ili trljati šmirgl papirom) radi lakšeg klijanja. Neka semena je pre setve potrebno stratifikovati (obezbediti im period zahladjenja, odnosno izložiti ih nižim temperaturama), a nekima su čak potrebne obe metode (skarifikacija i stratifikacija) da bi se seme pokrenulo iz uspavanosti i povećao procenat klijanja.

Ozbiljniji proizvodjači semena će na pakovanju naznačiti osnovne uslove potrebne za klijanje odredjenih vrsta, pa stoga ako takva uputstva postoje treba ih pratiti.

Što se tiče prekrivanja semena slojem zemlje posle setve, zasenčenja ili izlaganju svetlosti najbolje je pratiti uputstva ako postoje, a ako ne postoje nije loše imati na umu pravilo da sloj zemlje kojim se prekriva seme ne treba da bude deblji od 2,5 puta od debljine semenke. 

Semena posle setve treba navlažiti finim rasprskivačem, prekriti staklom ili najlonom, a ona kojima nije potrebna svetlost za klijanje, korisno je prekriti hartijom.

Briga o semenu nakon setve u zaštićenom prostoru 

Kada je seme posejano potrebno je pregledati ga svaki dan.
U većini slučajeva dodatno zalivanje neće biti potrebno pre klijanja, jer će staklo ili najlon kojim se prekrivaju posude sa posejanim semenom sprečiti isparavanje vode. 

Ukoliko zemlja ipak počne da se suši, što će se možda desiti kod vrsta koje se seju plitko ili se ne prekrivaju zemljom, zalivanje se vrši preko podmetača, mlakom odstajalom vodom. Posude sa semenom se potapaju u 2-3 cm duboku vodu dok zemlja ne upije vodu t.j. dok površina ne počne da se presijava. Nikako ne zalivati odozgo
Krupnije semenke se mogu zalivati prskalicom sa rasprskivačem. 
Važno je svakog dana skidati stakli ili najlon po 10 minuta da bi se zemlja provetrila.

Čim se pojave prvi znaci klijanja, ukloniti prekrivač i ako su posude sa semenom bile na tamnom mestu, premestiti ih na svetlo mesto ali ne na direktno sunce. Ubrzo posle toga, kada proklija većina semenki, ukloniti i najlon ili staklo kako bi vazduh mogao da cirkuliše izmedju biljaka. 

Različitim vrstama je potrebno različito vreme za klijanje koje može biti od svega nekoliko dana (muškatle), do par nedelja što je najčešći slučaj ili do nekoliko nedelja pa i meseci (kobea, pasiflora, kaktusi…). 

Seme nekih biljaka klija sporadično pa je sadnice koje su nikle potrebno presaditi odvojeno, a ostale ostaviti da klijaju. 
Kad se završi klijanje posude treba premestiti u nešto hladnije prostorije (sa 5-8 stepeni nižom temperaturom) ili smanjiti grejanje. 
Posude koje se nalaze biizu izvora svetlosti treba sakodnevno okretati kako se biljke ne bi previše izdužile u potrazi za svetlošću. U ovoj fazi biljke treba da budu uvek zalivene, ali treba sačekati da se zemlja malo prosuši izmedju dva zalivanja. Bitno je da se sa zalivanjem ne pretera. U ovoj fazi razvoja biljaka nije potrebno prihranjivanje.